Church of the Intercession of the Holy Virgin

💕🙏🏻

Црква је саграђена 1866. Године по нацртима инг. Лукина, као грађевина централног плана са необичним псеудоготичним звоником. Садашња грађевина подигнута је 70-их година прошлог 20. вијека на темељима старе која је настрадала од савезничког бомбардовања Книна за време Другог Свијетског рата. Сребром оковане иконе и читав иконостас је извео Војо Билбија. Ту се чувају иконе различитог поријекла из 18. Вијека, као и богослужбене књиге.

Друга половина XIX и сам почетак XX вијека је вријеме значајних градњи у Далматинској епархији. Градиле су се цркве, школе, парохијске куће. Тај период карактеристичан је највише по изградњи и украшавању већих градских и варошких цркава, углавном грађеним на старим темељима или недалеко од старих српских православних храмова. Тако је било и у Книну 1866. осим старе Цркве Светог Ђорђа пред Книном у Книнском Пољу освећен је нови православни храм у граду. Овдје ћемо донијети више података и занимљивости о тој првобитној книнској цркви посвећеној Покрову Пресвете Богородице. Кажемо првобитној зато што је та црква у Другом свјетском рату срушена од стране савезничких бомбардовања, а док је у Книну боравила окупаторска војска. На њеном мјесту 1971. саграђена је нова црква такође посвећена Богородичном покрову [2].

Подстицај бројним знатнијим црквеним градњама у овоме времену треба тражити у повољном државном и уставном оквиру, а након "ускрснућа уставне слободе" у Хабзбуршкој монархији, чијем је аустријском, бечком административном дијелу тада припадала Далмација. Повољни закони и толеранција вјера окренули су поглед пажње и на потребе православног српског свијета у далматинској унутрашњости. Мудри и домаћи владика Стефан Кнежевић (1853-1890) водио је умјешно послове и стварао околности у којима су подузетна градска општества смогла снаге и енергије да новим црквеним грађевинама даду још доказ своје вјере и привржености хришћанству и своме крају. Сличен околности и резултати показани су и за вријеме епсикопа Никодима Милаша (1890-1913), изграђене су тада веће цркве у Книну (1866), Драговићу (1867), Билишанима (1865), Скрадину (1878), Бенковцу (1885), Кистањама (1890), Обровцу (1890), Дрнишу (1908), а и један број мањих. Новац за градњу цркви врло често је стизао из државне касе, из Беча, и наравно сакупљан је прилозима у самим црквеним општинама, или је приспио од других српских општестава. Примјер за то је книнска црква. Градитељи се често не могу тачно утврдити, али неки и могу. Углавном је ријеч о званичним архитектима при намјесништву у Задру. Примјер је управо книнска црква (Лукин). Тај начин градње примјењивао се и код градње цркве у Билишанима, Обровцу и Дрнишу (архитекта Ћирил Ивековић), а сигурни смо да је присутан и код других градњи и да ће се будићим изучавањима открити имена архитеката који су били ангажовани од тадашњих власти.

Určitě stálo se zde na chvilku zastavit a strávit zde pár chvil v našem uspěchané životě.

Jako lijepa crkva.

Crkva je do temelja stradala 1944g , ozidana nakon dvadeset godina ponovno.Osvestana 1971g

Цікавий релігійний комплекс. Рекомендую.