Споменик Пери Добриновићу

Fantastic! Such great enthusiasm and the kids were amazing

Reditelj i glumac odiše toplinom pune 😍 zasluženo mesto ispred zgrade samog 🎭
Uživam da sednem na klupu zadovoljna što imamo Vrednost jednog kulturnog nasleđa

Petar „Pera“ Dobrinović bio je glumac i reditelj Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu i Narodnog pozorišta u Beogradu, a uspomenu na njegovu glumu i pozorišni angažman i danas čuva njegov bronzani spomenik koji se može videti ispred zgrade Srpskog narodnog pozorišta na Pozorišnom trgu u Novom Sadu.

Петар—Пера Добриновић (Београд, 11. јун 1853. — Нови Сад, 21. децембар 1923.) био је глумац и редитељ Српског народног позоришта у Новом Саду и Народног позоришта у Београду.Пера Добриновић рођен је у Београду, у породици берберина Јована Добриновића. Његов отац је до Буне 1848. у Сремским Карловцима имао властиту берберску радњу, а потом је прешао у Београд, где је наставио берберски занат, радећи и као „хирург“.[a] После основне школе завршио је три разреда гимназије, што је по очевом мишљењу било довољно за берберина, па је постао шегрт у његовој радњи,[1] где је као калфа радио и касније славни глумац Тоша Јовановић. Јовановић је, загрејан одмалена за глуму, напустио берберски занат и добио ангажман у Народном позоришту. На његову препоруку, марта 1870. године Пера Добриновић уписује тадашњу прву српску глумачку школу. Глуму је учио код глумца Алексе Бачванског, а предавали су му и Јован Ђорђевић, Јован Бошковић и др. У школи је провео непуну годину дана, а кад је она 7. новембра 1870. укинута Ђорђевић му је, као тадашњи управник, издао декрет којим је примљен за привременог члана Народног позоришта
Године 1922. Пера Добриновић режирао је кратки пропагандни филм против алкохолизма Трагедија наше деце[12] и у њему играо улогу пијаног оца који злоставља породицу. То је једини снимак Добриновићеве глуме, а филм се чува у Југословенској кинотеци.

💕