Manastir Rmanj

Serbian Rmanj monastery in MartinBrod -
Bult by Katarina Brankovic 1498 , wife of Count Urlih II of Celje
dughter of Serbian Despot Djuradj Brankovic

Simply outstanding.
Prosto božanstveno.

Simply beautiful...

Super

Beautifull place

Super

Dosta radova je započeto. Manastir se trenutno obnavlja (12.4.2023)... U blizini je mesto za ribolovce- mušičarenje. Takodje oko 500 m od manastira se nalaze vodopadi reke Una.

Manastir Rmanj vjekovima upotpunjuje prirodnu ljepotu sa vodama Unca i Une u Martin Brodu. Nalazi se na ulazu u Martin Brod. Sagrađen je od unske sedre i podignut je 1443.g. Početkom XVII stoljeća postaje sjedište dabrobosanskih mitropolita. U manastiru Rmanj je radila ikonopisana škola. U ljeto 2023.g, mjesec juli, izvode se građeviski radovi na renoviranju manastira

"Prvi pouzdani podaci o postojanju manastira Rmanj su iz 1443. godine, u vreme srpskih seoba usled turskih pritisaka u kojima su učestvovali i monasi iz manastira. Rmanj je bio sedište dabrobosanske mitropolije u drugoj polovini 16. i prvoj polovini 17. veka. U njemu je za to vreme stolovalo deset mitropolita. Tu je 1621. godine pisano Tolkovano jevanđelje, a tada je i crkva pokrivena, u vreme igumana jeromonaha Save. Za vreme novog igumana Mihaila hram je patosan 1632-1633. godine. Iste 1633. godine tu su pisani svetiteljski tropari i kondaci. Manastir je stradao i bio rušen od strane Turaka 1638. i 1661. godine. Tada se bratstvo iseljavalo na teritoriju Habsburške monarhije, gde su osnovali manastir Lepavinu i obnovili Marču. Manastir je obnovljen sredinom 18. veka sa dozvolom sultanovom, a garantovana mu je i sigurnost. Turski sultan Mahmud I (1730-1754) izdao je 1732. godine ferman manastiru, po kojem se štiti njegova imovina i prava."

Ovaj stari srednjevekovni manastir trenutno je u velikom renoviranju. Kada se završe radovi ovo će biti najlepši manastir u Zapadnoj Bosni.
I pored velikih radova liturgija i pričest se Bogu hvala redovno vrše.
Braćo i sestre nemojmo ostaviti same meštane Martin Broda da ovu svetinju čuvaju. Pođimo na hodočašće u ovu svetinju.

目前整修暫停參觀。

Magnifique monastère orthodoxe ouvert à tous. Lieu plein d'énergie

Divan manastir,kao i prirodna...!!!

Mir,spokoj, punjenje baterija u svakom smislu riječi čovjek osjeti boraveći u posjeti i obilasku.Priroda predivna,manastir sa bogatom istorijom.

Manastir prelijep a priroda prelijepa. Bili smo u Manastiru Rmanj da bi se tamo vjenčali. Prelijepo iskustvo.

Obnavljanje u toku.

Duhovni mir,priroda i još molitve.
Ima li šta a, da je bitnije od tog.
Zato je ovaj Manastir poželjan za posjetiti.

Za mene jedno od lepših mjesta, pokraj čiste i bistre vode. Čist vazduh, čista voda, priroda
Vrijedi posetiti ovo mjesto.

Манастир Рмањ

Манастир Рмањ у Мартин Броду припада Бихаћко-петровачкој епархији. Налази се "Ермањ" на утоку Унца у реку Уну.Народна традиција приписује његово подизање Катарини Бранковић, ћерки српског деспота Ђурђа Бранковића, жени грофа Улриха II Цељског.
Верује се да име манастира Рмња потиче од праславенске ријечи храмина, што значи обитавалиште. По другом тумачењу име потиче од народног назива за биљку камилицу (lat. Matricaria L.) рман, рмањ, јармен, титрица, маторњак, здравиш. За манастир Гомионицу такође је већ изнет став да потиче из доба пре турске окупације, али није свеједно да ли је основан за време или пре Јајачке бановине (сл. 86. 1). Храм је изгледом повезан са Рмњем, Крупом и Крком (сви би могли бити из 14. столећа), а сличност се састоји пре свега у четири ступца у броду и још два у припрати, у куполи и одсуству пиластара.
Први поуздани подаци о постојању манастира Рмањ су из 1443. године, у време српских сеоба услед турских притисака у којима су учествовали и монаси из манастира. Рмањ је био седиште дабробосанске митрополије у другој половини 16. и првој половини 17. века. У њему је за то време столовало десет митрополита. Ту је 1621. године писано Толковано јеванђеље, а тада је и црква покривена, у време игумана јеромонаха Саве. За време новог игумана Михаила храм је патосан 1632-1633. године. Исте 1633. године ту су писани светитељски тропари и кондаци. Манастир је страдао и био рушен од стране Турака 1638. и 1661. године. Тада се братство исељавало на територију Хабсбуршке монархије, где су основали манастир Лепавину и обновили Марчу. Манастир је обновљен средином 18. века са дозволом султановом, а гарантована му је и сигурност. Турски султан Махмуд I (1730-1754) издао је 1732. године ферман манастиру, по којем се штити његова имовина и права од "непозваних насртаја".
Обновљени манастир Рмањ био је кроз скоро читав 18. век активан православни манастир у Босанској Крајини. Посвећен је Св. Николи и налази се под турском влашћу. Сачувао се све до 1785. године, када трпи нападе од турске стране; конаци су порушени, али је храм некако опстао. Манастир је опустошен од Турака, у ствари ратне 1788. године, када су се калуђери разбегли по осталим манастирима. Последњи игуман био је Василије Црнобрња, који се склонио у место Срб. У првој половини 19. века манастир је заиста без монаха.
Манастирско братство су предводили крајем 18. века игумани: Теофил Боровина (умро 1780), Нил Бубаловић (од 1780), Василије Црнобрња (рукоположен 1773., умро 1811. године у Србу) и десетак калуђера. Калуђери манастира Рмањ (Хрмањ) послали су 20. децембра 1780. године писмо горњокарловачком владици Петру Петровићу. У њему помињу царске привилегије дате манастиру (биће 1732.), које је покојни игуман Боровина дао на чување епископу Данилу Јакшићу. Тражили су да владика Петровић помогне да им се ти важни папири - писма, врате у посед, јер су небрижњиво чувани - виђени у Карловцу.
Напуштени манастир је обновљен и оспособљен за монашки живот залагањем и материјалном потпором, трговца из Босанског Грахова Гавра Вучковића уз помоћ бројних приложника до Успења 1865. године. Газда Гавро је као народни представник, претходно од турског султана, 1863. године измолио дозволу за оправку.
Беговска породица Куленовић искористила је слом устанка 1875. године да би поново девастирала манастир. Манастир је био спаљен 15. августа 1875. године "лицем на Велику Госпојину". Тада је Рмањ посетио чувени енглески археолог Артур Еванс, који у својим "Илириским писмима" описује српске вође и главаре, као и њихово саборовање поред манастирског храма. Опет обновљени Рмањ освећује 6. августа 1883. године митрополит Сава Косановић.
Описан је детаљно манастир 1894. године. Неколико стотина метара од манастира опстала је стара округла, каменом озидана кула истог имена као и манастир. Са западне стране цркве подигнут је дрвени звоник, а између њега и храма постојао је квадратни простор "надвод са шимлом покривен". Неколико корака близу цркве подигнута је манастирска кућа за стан свештеника парохије Рмањске.

U toku je restauracija manastira, tako da je moguće posjetiti samo kapelu.